ОГРАНИЧЕЊА ПРАВА СТЕЧАЈНОГ УПРАВНИКА НА ИЗБОР У ВЕЗИ СА ДВОСТРАНООБАВЕЗНИМ УГОВОРИМА

1. УОПШТЕНО О ОГРАНИЧЕЊИМА ПРАВА СТЕЧАЈНОГ
УПРАВНИКА НА ИЗБОР
Увођење права стечајног управника на избор у вези са двостранообавезним уговорима је примарно замишљено као начин ефикасне заштите имовинских интереса стечаЈног дужника, односно стечаЈне масе.

Једнострано право на избор дерогира бројне принципе уговорног права,
попут принципа равноправности уговорних страна, дужности испуњења
уговорних обавеза на начин предвиђен уговором (познатије под максимом ,,pacta sunt servanda “), као и могућности гашења уговорних обавеза само сагласношћу воља уговорних страна. 1 Давањем права на избор само Једној уговорноЈ страни у стечаЈном поступку, нарушена Је равнотежа која постоји у двостранообавезном уговору, те се клатно очигледно померило на страну стечајног дужника. Како се интереси друге уговорне стране не смеЈу занемарити, стечајно право накнадно на два начина покушава да клатно врати у равнотежно стање: увођењем ограничења права избора стечаЈног управника и детаљним прописивањем правних последица оптирања стечајног управника за прихватање, односно одбијање извршења уговора.