ДИЛЕМЕ У ВЕЗИ СА ПОЈМОМ НЕИЗВРШЕНИХ ДВОСТРАНООБАВЕЗНИХ УГОВОРА У СТЕЧАЈУ

Правне последице отварања стечајног поступка на двостранооба-
везне уговоре у стечају представљају једну од најконфузнијих и најкомп-
ликованијих области стечајног права, која у Србији није у довољној мери
изучавана. У овом чланку аутор указује на одређене дилеме у вези са пој-
мом неизвршених двостранообавезних уговора у стечају. Традиционално
српско, а и континентално европско схватање, право избора стечајног
управника везује за оне уговоре код којих оба сауговарача нису у целости
испунила своје уговорне обавезе (тзв. обострано неизвршени двостра-
нообавезни уговори). Премда у основи прихватљив, овакав приступ има
значајне недостатке, о којима стечајни управник мора да води рачу-
на приликом вршења права на избор. Аутор је кроз критику постојећег
решења указао на основне недоследности и могуће практичне проблеме
у разумевању опсега појма неизвршеног двостранообавезног уговора. У
раду је приказано и алтернативно (англосаксонско) схватање, отело-
творено у појму извршних уговора, а које се и данас доминантно при-
мењује у америчкој стечајној пракси. Аутор се и поред одређених пред-
ности америчке концепције извршних уговора, определио за задржавање
постојећег решења.

Кључне речи: двостранообавезни уговори, извршени и неизвршени уго-
вори, извршни (егзекутивни) уговори, тест материјалне
повреде уговора, функционални приступ, стечајни дуж-
ник, стечај.