STEČAJ POVEZANIH DRUŠTAVA – OSNOVNI PROBLEMI I NEDOUMICE

Stečaj povezanih društava predstavlja jednu od najkompleksnijih i
najkontroverznijih oblasti stečajnog prava. U ovom radu, autor je ukazao
na neke od osnovnih problema vezanih za ovu stečajnu tematiku. Prvo je
uočena očigledna kontradiktornost između trenda rasta broja društava
koja posluju u okviru poslovnih grupa, a time i broja stečajnih postupaka
nad nekim ili svim članovima grupe, i pravne neuređenosti stečaja povezanih
društava, kako na međunarodnom, tako i na nacionalnom planu.
Autor se u radu zalaže za široko pojmovno određenje grupe povezanih
društava za potrebe stečaja. U naredne dve glave su prikazane osnovne
teorijske postavke stečaja povezanih društava, koje se manifestuju u vidu
pronalaženja ravnoteže između principa odvojenih pravnih subjektiviteta
i principa jedinstva grupe, odnosno principa univerzalnosti i principa teritorijalnosti u kontekstu prekograničnog stečaja. U narednom delu rada
su prikazani ključni faktori koji su relevantni za primenu odgovarajućih
stečajnih rešenja, poput vrste grupe o kojoj je reč ili stečajnih ciljeva koje
treba ostvariti. Potom je autor objasnio dva osobena instituta stečaja povezanih
društava – procesnu koordinaciju i materijalno objedinjavanje.
Konačno, u poslednjem delu rada je analiziran odnos srpskog Zakona o
stečaju i naše stečajne sudske prakse prema problematici stečaja povezanih
društava.

Ključne reči: Povezana društva. – Stečaj. – Princip odvojenih pravnih
subjektiviteta. – Princip jedinstva grupe. – Procesna koordinacija.
– Materijalno objedinjavanje.