Право коришћења данас представља само једно од три овлашћења носиоца права својине. Састоји се у могућности предузимања материјалних аката према ствари ради остваривања користи из ње. То је могуће чинити кроз употребу ствари (ius utendi) и прибирању плодова и других прихода (ius fruendi). Међутим, у периоду након Другог светског рата, установљењем самоуправљања и настанком друштвене својине у тзв. Другој Југославији, право коришћења је представљало основно имовинско право на стварима у друштвеној својини. Оно је подразумевало не само овлашћење употребе ствари и убирања плодова, већ и овлашћење располагања. Као такво, право коришћења је представљало грађанскоправни израз друштвене својине. Управо знања о природи права коришћења и његовој садржини из времена самоуправљања била су насушна у спорним ситуацијама поводом утврђивања својинских права над средствима субјеката приватизације, након спроведеног поступка приватизације. Ипак, много је случајева где су она изостала, па су проблеми на том пољу и даље актуелни.
Кључне речи: право коришћења, друштвена својина, приватна својина, приватизација,
© 2022 – 2023 Created by SSI d.o.o.